Princ Matija

- Mama, ispričaj mi jednu bajku. - rekao je mali Matija, kada ga je mama lijepo ušuškala u krevet.
- Može. Ovo je jedna nova - rekla je mama i namjestila se na krevetu blizu njega.
- Suuuuper! A hoće li imati i princa i zmaja i sve?
- Pa naravno da hoće. Kakava bi to bajka bila bez princa i barem jednog zmaja?
- Pa, da! Hajde mama.
- Dakle... Jednom davno, živio je jedan mali princ koji se zvao Matija.
- Kao ja mama?
- Da, baš kao ti.
- Ali ja nisam mali!
- Dobro onda... Bio jednom jedan mali, veliki princ koji se zvao Matija. Je li tako bolje?
- Da, tako može.
- Taj je princ Matija bio jako hrabar u srcu, ali bio je jako slabašan. Nije mogao ići u nijednu bitku protiv nijednog neprijatelja, jer bi se brzo umorio i mač mu je bio pretežak za nošenje. A jako je htio biti snažan kao i ostali vitezovi na dvoru.
- Ali zašto je bio tako slab mama?
- Nije imao snage jer nikada nije htio jesti povrće koje bi mu dalo snagu. Kad god su dvorski kuhari skuhali špinat ili blitvu ili brokulu, ma bilo koje povrće, a bili su to najbolji kuhari iz cijelog svijeta, princ Matija bi samo odgurnuo tanjur i rekao: "BLJAK!"
- Nešto kao i ja ponekad.
- Nije baš ponekad, nego svaki put.
- I što je princ napravio kada mu je svo povrće bilo baš tako bljakasto, jer i je, znaš, baš je bljak.
- E, vidiš, princ je imao tako malo snage da nije mogao pobijediti čak niti jednog malog, najmanjeg neprijateljčića. A onda je u kraljevstvo stigla vijest da se iz stoljetnog sna probudio najstrašniji zmaj koji je ikada živio na toj strani zemaljske kugle. Mnogi su se vitezovi hrabro krenuli boriti s njim, jer je taj zmaj bio jako opak ako mu ne bi dali svoju stoku za hranu. Ali, niti jedan se hrabri vitez nikada nije vratio.
- A princ Matija? Što je on napravio tako slab i bez snage? Nije valjda samo sjedio doma? Kakav bi to princ onda bio?
- Nije. Odlučio je da pod hitno mora postati jak. Naredio je kuharima da mu kuhaju samo ona jela koja imaju puno vitamina da ga ojačaju. I tako ti je on, iako mu se to ni najmanje nije svidjelo i najradije bi povikao: "bljak!", stalno jeo juhice, variva i ostala jela od povrća sa mesom, i dosta je i vježbao, da bude što jači. I tako je došao dan, kada je bez problema mogao dići težak mač, i još nositi težak oklop. Kada je vidio da je dovoljno jak, uzjahao je svog vranca, poljubio tatu kralja i mamu kraljicu i otišao pokazati zmaju gdje mu je mjesto.
- Sam?
- Potpuno sam, toliko je taj princ hrabar bio. A bio je i jako mudar, jer dok nije imao snage, puno je čitao pa je skupio puno znanja i naučio svašta o zmajevima. Znao je da ta vrsta zmaja ide spavati kada sunce izađe, jer po cijelu noć divljaju i seljanima kradu krave i koze i ostalu stoku, a ako im to bude premalo da budu siti, onda se strašno razljute. I tako, naš je princ gledao vidi li se negdje kakav dim koji se ujutro uzdiže iz zmajevih širokih nosnica kad diše i hrče.
I ugledao ga je! Stavio si je maramu oko ustiju i nosa da ne bi slučajno zakašljao zbog dima, jer bi bilo gadno da se zmaj probudi, i tiho, sasvim tiho mu je prišao. Samo se molio dragom Bogu da je poslije onoliko povrća dovoljno jak da može jednim udarcem srediti zmaja, jer ako zmaj bude samo malo ranjen, neće biti dobro!
- I je li bio dovoljno jak?
- Podignuo je mač, i to veoma lako, visoko iznad glave i... TRES! Sredio je zmaja!
- I je li on sada bio heroj u kraljevstvu?
- Pa naravno da je bio. U njegovu čast, kao osloboditelju naroda od opakog zmaja, priređena je velika gozba koja je trajala tri dana i tri noći.
- A što su jeli?
- Pa, svega je tu bilo. I kolača i svakakvih slatkiša, ali bilo je i voća i mesa i povrća.
- Ja ću reći kraj bajke, mama.
- Hajde, da čujem, pa spavanac.
- Sada, kada je sredio tog zločestog zmaja i kada je postao veliki heroj, sada je na miru mogao uzeti kolače i povrću reći: "BLJAK"! Znaš zašto?
- Zašto?
- Zato jer je dobro i čitati knjige i biti jako pametan, a ako slučajno opet dođe kakav strašan zmaj u kraljevstvo, onda će morati malo otrpjeti i pojesti povrće jer stvarno ne bi bilo u redu da jedan princ sjedi doma i samo čita, ako je kraljevstvo u nevolji. Pogotovo ako je taj princ još i heroj. Ako baš bude trebalo, onda će jesti povrće. Eto, tako. I živjeli su zauvijek sretno! Laku noć mama.